Nekad se najdublje stvari dešavaju u tišini. U porukama koje stižu samo uveče. U pogledima koji ne znaju gde da se zadrže kad se slučajno sretnete u javnosti. U danima kada ga nema, a ti ni sama ne znaš imaš li pravo da pitaš gde je. Postoje odnosi koje niko ne zna. Nema zajedničkih slika. Nema „mi“. Nema naziva. Samo vi – u četiri zida, u nekom „međuprostoru“ života. Zvuči blisko? Ponekad je to ljubav koja nije mogla da se rodi u stvarnosti. Ponekad je zaneseni pokušaj da nešto zadržimo, dok nas niko ne vidi. Ponekad smo to mi – u najboljoj verziji sebe, ali samo dok ćutimo i pristajemo. 🫧… Read More
Continue Reading