Primarna teorija o scenariju je najpre pripisivana Eriku Bernu i njegovom kolegi Klodu Štajneru, sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Kasnije su i mnogi drugi autori razvijali ovu ideju.
Mišljenje da se doživljaji iz detinjstva odražavaju na to što će se događati sa nama u odraslom dobu, centralno je mesto mnogih psiholoških pravaca. Shodno datoj teoriji, taj plan postoji u formi scenarija, sa jasno naznačenim početkom, sredinom i krajem.
Druga karakteristika za teoriju scenarija je tvrdnja da se plan života ,,završava tako kako je bilo određeno na samom početku“. Ta scena se naziva raspletom priče.
Kada odrastamo, sećanja o ranom detinjstvu se razotkrivaju najviše u snovima i fantazijama. Kako ne pridajemo dovoljno pažnje pojavljivanju i analizi svog scenarija, mi verovatno i ne otkrivamo, nismo svesni odluka koje smo doneli još u ranom detinjstvu, bez obzira što ih negde ostvarujemo u svojim postupcima.
Scenario formiran u detinjstvu služi našem opstanku, usled pretećih uticaja okruženja. Sa obzirom da je formiran na tako ranom uzrastu, jasno je da je neophodno da se preispita njegova funkcionalnost u odraslom dobu.