Osim nezrelosti ličnosti partnera, postiji još niz faktora koji razrušavaju porodicu 21. veka :
- Odsustvo razumevanja mogućnosti i neophodnosti izbora – Počinjemo vezu ili zajednički život sa stavom da možemo da probamo, pa da vidimo kako nam ide. Od samog početka ne ulažemo svu energiju, pažnju i brižnost u razvijanje i investiranje u taj odnos. I nakod 10 godina zajedničkog života razmatramo i nismo sigurni da li smo jedno za drugo ?! Partnerski život zahteva poziciju odraslog i svestan izbor , sa razumevanjem da ni mi ni partner nismo idealni, ali da želimo da to bude naš muškarac ili žena sa kojim želimo da živimo, da zajedno provedemo život. Samo tako ćemo od samog početka uložiti svoj maksimim, najbolje misli i ideje, gledati da sve što nije dobro odmah i ispravimo, kako bi nam bilo lepo.
- Nema modela i primera zdrave porodice – I sami smo odrasli u nepotpunoj porodici ili u porodici sa lošim odnosima. Deca su odrastala u vrtiću, roditelji su morali na posao, nije bilo jasne podele uloga muškarca i žene. Ovo sve može biti prostor za ugledanje na primere sa TV-a, iz serijala, koji po pravilu ne pokazuju model zdrave porodice, već mnogo akcije, skandala, intriga, obmana, puno uzbuđenja, odsustvo poštovanja i to postaje neka slika/šablon i norma porodice koju neminovno projektujemo na sopstveni život.
- Propaganda potrošnje i vođenje interesom / iskorišćavanjem drugih– Naročito žene uče da će biti srećne u životu ako nađu muškarca koji će finansijski rešavati sve njihove potrebe i troškove , što je veoma loše ! Ona će takvu korist od muškarca zasigurno platiti svojim moralom, psihičkim trpljenjem, staviće sebe u poziciju robe. Jasno je da ako nema druge osnove za partnerstvo, najverovatnije da će on, nakon izvesnog vremena, kada ona više ne bude tako lepa i mlada, ulagati svoj imetak u neku novu devojku.
- Zatvorenost, odsustvo iskrenog razgovora – Ne umeju da razgovaraju, drže sve u sebi. Ne umeju da kažu šta im se ne dopada, a da to ne bude u vidu pretenzija, uvređenosti. Nema potpunog poverenja.
- Nema kontakta sa sobom, ,,ne znam šta hoću“ – Kontak sa partnerom ne može biti dobar, ako nemamo kontakt sa sobom, ne razumemo sami sebe, ne znamo šta osećamo.
- Nema veštine dogovaranja – Držimo se tradicije i običaja svoje primarne porodice i zahtevamo da se oni poštuju, namećemo ih partneru, bez ostavljanja prostora da se dogovorimo kako ćemo MI to rešavati. Npr. dogovor oko toga ko pere sudove (žena za sve, svako iza sebe, sudomašina i sl.).
- Nametnuti stereotipi – čini nam se da se nekome drugom baš posrećilo, idealizujemo neki par, bez sagledavanja toga kroz kakve su probleme i krize oni morali da prođu.
- Neumeće da zajednički prođemo kroz krizu – neumeće zajedničkog rešavanja problema, dogovaranja, odsustvo komunikacijskih veština .
- Želja za nezavisnošću, fokus na karijeru – ovo je naročito karakteristika u 21. veku, da ako žena ima uspešnu karijeru i potpuno je materijalno situirana, ne želi da osnuje porodicu, da se prilagođava partneru ili ima isuviše visoke kriterijume, pa teško da može nekoga da nađe, nije spremna da čini ustupke.
- Moda građanskog braka – Kod muškaraca je to obično izbegavanje odgovornosti (naročito oko podele imovine i finansija pri eventualnom razlazu), a za žene odustvo osećaja dostojnosti. Ako je sve u redu, zašto se ne bi potpisali i venčali ? Ugodnije je živeti zajedno, pa ako ne ide jednostavno otići.
- Alkohol, pornografija – To su poroci koji (u vidu zavisnosti) mogu naneti veliku štetu partnerstvu. Postoje podaci da se skoro sva neverstva dešavaju u alkoholisanom stanju. Umesto da rešava uzrok svađe, muškarac u prvoj situaciji ili prilici (npr. odlaska na službeni put sa koleginicom, koja će mu podeliti komplimente za dobro obavljen posao), u alkoholisanom stanju ,može skliznuti u avanturu, koja mu može uništiti porodicu. Ljudi se u alkoholisanom stanju ponašaju budalasto, padaju zaštitne barijere, razum se pomućuje.
- Puno toga nam odvlači pažnju od glavnih stvari- Mnogi više ne odlaze ni u WC bez telefona ! Nakon napornog radnog dana, nemamo dovoljno energije da uložimo u razgovor i vreme provedeno sa porodicom. Predugo se zadržavamo na Internetu …
Ono što je dobro u 21. veku i čuva nadu da može biti bolje je razvoj psihologije i razumevanje ljudi da treba da uče, da se razvijaju, ,,rade na sebi“, da prevaziđu nezrelost… Ljudi žele da pohađaju seminare, žele da nauče nešto što će biti od koristi za partnerske odnose, žele da ispravljaju greške. Na kraju ćemo se poslužiti izrekom: ,,Bog se više raduje jednom čoveku koji je krenuo putem ispravljanja nego desetorici ispravnih !“
Produžite ka traganju svog puta !
Izvod iz vebinara psihologa Vadima Kurkina