1.Brojevi nisu krivi, ali su važni – 🔍 Kratki uvid u statističke trendove
Iako često slušamo da je „muškaraca manje od žena“, statistika kaže: u dobi od 30 do 50 godina broj muškaraca i žena u Srbiji je gotovo izjednačen.
-
Muškaraca ima blago više kod mlađih godišta (0–29) — odnos muškaraca prema ženama iznosi između 100 i 104.
-
U grupama 35–49, broj muškaraca je nešto manji – i to u odnosu 97–98 muškaraca na 100 žena.
-
Kod starijih grupa, 50+, razlika je veća – manje muškaraca nego žena (npr. u kategoriji 60–64, oko 86 muškaraca na 100 žena).
-
Ukupno gledano, razlika se pogoršava s godinama usled niže očekivane životne dobi muškaraca, migracija i demografskih trendova.
➡️ Brojke nam kažu da su šanse za susret tu, ali… da li su ti susreti stvarno prisutni? Dakle, nije problem u broju ljudi – već u njihovoj dostupnosti, zrelosti i spremnosti za odnos.
2. Zašto su žene srednjih godina nevidljive za muškarce?
Iako statistika pokazuje da broj žena i muškaraca u četrdesetim i pedesetim godinama i dalje ostaje relativno izjednačen, mnoge žene iz te starosne grupe osećaju se kao da su – nevidljive. Nisu „mlade“, a nisu ni „stare“. Imaju iskustvo, snagu i jasnoću, ali im se to ne priznaje kao vrednost u kulturi koja favorizuje „lakoću, lepršavost i izgled“.
Mnogo muškaraca koji jesu slobodni, tragaju za odnosom koji neće „tražiti previše“ – pa često posežu za mlađim ženama, verujući da će tu biti manje složenosti, manje pitanja i manje potrebe za zrelim susretom. S druge strane, žene u srednjim godinama često više ne pristaju da glume manje od onoga što jesu: ne žele da se „prilagode“, ne žele tajne odnose, i ne žele da budu dodatak tuđem paralelnom životu. I upravo zato – postaju nevidljive onima koji još nisu spremni za celinu odnosa.
Ali ta nevidljivost nije njihov neuspeh – to je samo privremena faza pre nego što ih vidi neko dovoljno prisutan da vidi sve.
3. Gde je „nestao“ odnos?
U praksi se često suočavamo sa:
-
Nezvaničnim, skrivenim odnosima
-
Zauzetim, ali emotivno nedostupnim osobama
-
Povlačenjem umesto ranjivosti.
Nema manjka ljudi, ali ima manjka hrabrosti da se odnos živi javno, ranjivo i iskreno.
4. Od statistike do istine
Ostaje ključno pitanje: 👉 Ne da li nas ima dovoljno – već da li se međusobno prepoznajemo kao dovoljni. Koliko nas je spremno da se vidi, zbliži i ostane?
U tom smislu, ono što tražimo ne zavisi (samo) od statistike – već od nas samih i onih kojima se otvaramo.
Ako si žena koja veruje u ljubav, ali odbija da pristane na manje od istine, nisi sama. I možda si za neke – nevidljiva. Ali za onoga ko ume da vidi – tvoja zrelost, prisutnost i autentičnost nisu samo „dovoljni“. Oni su dar.