Bilo da se radi o neuzvraćenoj ljubavi ili raskidu odnosa, potrebno je neko vreme da se prevaziđe osećanje patnje.
Možete osećati najpre želju za osvetom, potom razočarenje, pa prezir. Neće Vam biti lakše sve dok ne dođete u fazu zahvalnosti za dato iskustvo. Isceljenje ,,slomljenog srca “ dolazi onda kada oprostite sebi za eventualne greške koje ste počinili (na svoju štetu), kao i partneru za to što ni on verovatno nije umeo i mogao bolje, u datom momentu.
Ako iskustvo koje je za nama shvatimo kao jednu od važnih životnih lekcija (Npr. da ne moramo da imamo sve što poželimo, da uprkos tome što nekoga silno volimo on nije dobar za nas i slično ), to će nam dati snage za nadalje. Apsolutističko verovanje da se ljubav dešava samo jednom ili da nikada ponovo nećemo voleti itd. može nas odvesti u tešku depresiju i želju da naudimo sebi ili drugome. Niko nikome ne pripada, tako da je na svakome da izabere s kim želi da gradi vezu, brak ili zajednički život. Prihvatite to.
Univerzalna preporuka za svaku kriznu situaciju, pa i ovu, je da ne odustajete od sebe. Osoba koja ulaže puno energije i volje u ostvarenje svojih ciljeva i samorealizaciju, koja je samostalna, nezavisna i ima optimističan pogled na život ima sve šanse da izgradi više nego jedan odnos, u kome neće manjkati uzajamne ljubavi i poštovanja. Ulaganjem u sebe, svoja interesovanja, svoj balans i prihvatanjem odgovornosti za sopstvenu sreću, najbolje stvarate veće mogućnosti da željeni partner/ka prepozna vaše vrline i posveti Vam dostojnu pažnju.
Ako sve ovo ne možete sami, potražite pomoć nekog od proverenih psiholoških savetnika, psihoterapeuta, trenera životnih veština.
Srećno !
S ljubavlju,
Marica Stojković