Privrženost: baza sigurnosti ili izvor konflikta
Teorija privrženosti odavno je našla primenu u razumevanju bliskih odnosa. Istraživanja pokazuju da osobe sa sigurnim stilom privrženosti u proseku imaju zadovoljnije i stabilnije brakove. Nasuprot tome, nesigurni stilovi — anksiozni i izbegavajući — često vode u konflikte i nezadovoljstvo.
– Anksiozni partneri imaju izraženu potrebu za blizinom, ali strah da će biti napušteni.
– Izbegavajući partneri žele distancu i osećaj kontrole, što može partneru delovati hladno.
Važno je znati da nesigurnost ne utiče samo na pojedinca — ona obara i partnerovo zadovoljstvo. U terapijskom radu naglasak je na učenju sigurnosnih poteza: jasnim zahtevima, validaciji i ritualima pomirenja. Time par gradi emocionalnu bazu koja postaje otpornija na stres.
Mentalno zdravlje: brak kao zaštita ili rizik
Psiholozi ističu da kvalitet braka ima direktan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje.
– Ljudi u stabilnim, podržavajućim brakovima prijavljuju viši nivo životnog zadovoljstva i imaju bolje zdravstvene pokazatelje.
– Suprotno tome, hronični konflikti i neprijateljska komunikacija povezani su sa stresom, depresijom i čak slabijim imunim odgovorom.
– Kohabitacija ili brak značajno smanjuju rizik od depresivnih simptoma u poređenju sa životom u samoći — ali samo kada je odnos kvalitetan.
Ovi nalazi podsećaju da nije sama forma važna, već kvalitet odnosa. Brak može biti zaštitni faktor, ali i izvor psihološkog opterećenja.
Društveni trendovi: sve kasniji brakovi i rast kohabitacija
Statistika potvrđuje velike promene:
– U Srbiji je 2024. sklopljeno 30.376 brakova, što je pad od 4,1% u odnosu na prethodnu godinu.
– Prosečna starost pri prvom braku raste: žene se udaju oko 31. godine, muškarci se žene u proseku sa 33–34 godine.
– U EU su trendovi slični — opada broj brakova, a kohabitacija postaje norma. U nekim zemljama gotovo 90% mladenaca živi zajedno pre venčanja.
Ovi podaci pokazuju da brak više nije obavezna društvena institucija, već svesni izbor koji ljudi prave kasnije u životu.
Šta parovi mogu da urade?
Na osnovu istraživanja, korisno je držati se tri principa:
1. Graditi sigurnu privrženost – znati sopstvene i partnerove potrebe i otvoreno ih izražavati.
2. Negovati mentalnu higijenu – učiti kako smiriti konflikt i čuvati individualni prostor.
3. Realno pregovarati o ulogama – savremeni brak nosi visoka očekivanja; otvoren dogovor sprečava frustraciju.
Zaključak
Savremeni brak nije slabija institucija, već zahtevnija. Danas se od partnera očekuje da bude ljubavnik, najbolji prijatelj i emocionalni oslonac. Oni parovi koji uspeju da održe sigurnost i ravnotežu imaju šansu za izuzetno ispunjen odnos. Istraživanja jasno govore: nije važno da li smo u braku ili kohabitaciji — ono što najviše utiče na naše mentalno zdravlje i blagostanje jeste kvalitet veze koju gradimo.