Iz iskustva primećujete da se oko nas dešava i dobro i zlo. Da bi bolje razumeli zašto se dešava da nas povređuju ljudi koje mi volimo, dobro je da razumemo da postoje tri tipa ljudi, po nasleđu karakternih dispozicija. Prvi tip ljudi će težiti da čini dobro, ali pod pritiskom snažnih frustracija ume da uzvrati udarac i ponekad reaguje agresijom, osvetom i slično. Drugi tip ljudi su oni koji i pod najsnažnijim frustracijama i provokacijama, neće uzvratiti nikakvom agresijom, već će se povući. Treći tip ljudi su oni koji uživaju da drugima nanose bol i to rade namerno i proračunato.
Takođe, polazna životna pozicija kod jednih je poverenje tj. altruizam (ljubav prema ljudskoj vrsti kao takvoj), dok je kod drugih to nepoverenje i večita borba (,,Čovek je čoveku vuk“). Od toga zavisi da li ćemo imati saradnički ili takmičarski duh. Obično se ovo vezuje za odnos odojčeta i majke tj. zadovoljene ili nezadovoljane potrebe u prvoj godini života.
Najzdravija opcija bi bila pozicija altruizma , uz asertivno ponašanje (poštujem i sebe i druge tj. ne dozvoljavam da se radi na moju štetu, ali i ne nanosim štetu drugima). Ljudi koji imaju čvrsto izgrađeno samovrednovanje nikada neće činiti loše drugima. To podrazumeva stav : Ja sam u redu, ti si u redu (odnosi se na bliže okruženje), oni su u redu (odnosi se na naše šire okruženje). Takvi ljudi teže da nađu rešenja gde su svi pobednici i imaju razvijenu toleranciju i fleksibilnost.
Ljudi koji su skloni manipulaciji i sadizmu imaju drugačije razvijen mozak. Oni funkcionišu na nivou instinkta samoodražanja i razmnožavanja, dok im je limbički mozak (zadužen za finu diferencijaciju emocija) slabije razvijen. Oni gledaju svet crno-belo, vole ili mrze, nemaju razvijeno saosećanje za druge. Problem je što je ovakvu strukturu jako teško menjati, a najčešće oni to i ne žele, jer su skloni da krivicu i odgovornost uvek prebacuju na druge.
I dobro i zlo je svojstveno ljudskoj prirodi. Od svega gore navedenog i nivoa lične i kolektivne svesti zavisi u kom smeru će se dalje razvijati ljudski rod i međuljudski odnosi.
psiholog,
Marica Stojković