Ljubavnica je emocionalni donator tuđe porodice. Daje 100% sebe, a dobija samo 50% zauzvrat. Već nakon 4-5 meseci ona počinje da oseća opustošenje, nezadovoljstvo, preispitiuje da li je dostojna ljubavi koju treba… Ona muškarcu daje svu prikupljenu energiju , a on srećan odlazi svojoj kući. Njen dom počinje oskudevati, urušavati se, kao i njeno samopoštovanje.
Čak i ako se on odluči da napusti ženu, ljubavnica mora da preuzme sav teret njegovog duga koji nosi (materijalni, finansijski, moralni – osećaj krivice pred decom itd.). Ona ubrzo zaključuje da to sve ne može da trpi i da joj takav i ne treba ! Najpre ulaže ogromnu količinu energije u nadi da će on napustiti porodicu i izabrati nju, ali i ne pretpostavlja da sledi bar 3 godine vraćanja duga. On za nju postaje previše težak . Onda počinje da razume suze žene, jer je preuzela tu ulogu, a za to vreme žena možda već uživa u nekoj novoj vezi…. Verovatno će bivša žena izgledati bolje nego ljubavnica, nakon izvesnog vremena. To je cena koju plaća kada uzme nečiji ,,gotov proizvod“. To se mora platiti.
Ljubavnica plaća vremenom, tokom kojeg bi mogla biti srećna, jer živi u iluziji da će se jednom sve promeniti. Kako počinje da traži više, on se najčešće odmah sklanja, jer to predstavlja pretnju za porodični sistem koji je izgradio. On nije ni želeo to da razruši. Trebale su mu samo emocije. Samo mu to treba sa strane, jer sve ostalo već ima.
Na kraju, cena je uvek i zdravlje. Oboljevaju obično ženski organi . To je ,,klasika žanra“. Stradaju često i bubrezi, opada njeno samopoštovanje.
Svaka žena je stvorena da bude 100% srećna, upravo sa svojim muškarcem, svojim partnerom.
Ako je devojka sama, a bira oženjene muškarce to može značiti da nije spremna da preuzme sav teret i obaveze porodičnog života.
Da se ne bi razočarale, stradale i obolele u takvim vezama, devojke bi morale da dobro razmisle o svemu tome i naprave pravilan izbor !
Izvod iz vebinara psihologa Ale Pilipjuk